Ко год дође на Опленац видеће лепу зграду, подигнуту у стилу старе српске куће. На том месту се налазила Виноградарева кућа. Саграђена 1911. године као омања приземљуша, на почетку подизања Задужбине Краља Петра Првог. Више пута је преправљана и проширивана – 1920, 1929, 1936. Овде је била Жандармеријска станица током окупације за време Другог светског рата. Свој данашњи изглед добија 1970-их година, када је уобличена као кућа са укопаним подрумом и над њим постављеним доксатом, тремом са аркадама. 27. децембра 1975. године комунистичке власти отвориле су Музеј НОБ са спомеником мајкама и кћерима Шумадије и бистама четири партизанска народна хероја из опленачког краја: Милића Радовановића, Милана Благојевића, Даринке Радовић и Софије Ристић, дело вајара Милије Глишића. Комунистичке власти хвалиле су само своје хероје, иако је данас познато да су и други, који нису били комунисти, дали своје животе за слободу Тополе, Опленца и Србије у целини. Историчари тек треба да напишу избалансирану, неидеолошку, не-емотивну, објективну истину о Другом светском рату и о последицама комунистичке диктатуре.
Непознати починиоци су оштетили бисте партизанских народних хероја 20. јануара 1992. године и поставили експлозив на улазна врата. Музеј НОБ и његова изложба су затворени 1994. године, а сав изложбени материјал смештен је у депо Музеја.
Изложба „Топола у народноослободилачкој борби” је давала једнострани, изразито идеолошки, приказ збивања током окупације Тополе (1941–1944). Планирано је да нова поставка изложбе буде у примеренијем, простору и да пружи комплексни преглед догађаја, личности и чињеница са објективног становишта, без примеса идеолошке пристрасности или искључивости, обухватајући период борбе за слободу народа тополског краја од Првог српског устанка (1804) до ратних збивања последње декаде XX века. Да би се приказали сва трагика и сав хероизам те борбе, био би, што је песник рекао, потребан лист хартије простран као небо.
Упечатљивост сведочанства и поруке изложбе која се припрема изражаваће за сва времена слободарски дух народа и истакнутих појединаца тополског краја, који је у своје окриље примио саборце из свих крајева земље чији су синови и кћери несебично полагали животе у борбама широм Србије и некадашње Југославије. Ово подручје је попут непресушног врела слободарства, јер слобода је једна, то је овде знано.
Данас се у Виноградаревој кући налази стална поставка „Легат Николе Граовца”. Овај знаменити српски сликар провео је последње три деценије свог живота у Тополи. Стварајући у свом атељеу, у кући која се налази уз саму „границу“ задужбинског комплекса на Опленцу, настале су стотине ликовних дела која се данас налазе у разним колекцијама и збиркама широм земље и иностранства. Био је велики донатор и хуманиста и доста својих дела поклонио је разним музејским установама, ликовним галеријама и институцијама, а највише Задужбини Краља Петра I на Опленцу. Била му је жеља да се у Задужбини формира његов легат. Умро је и сахрањен у Тополи 2000. године. Поштујући жељу, његова породица предала је Задужбини 38 ликовних дела уља на платну и 15 дела примењене уметности које је као колекционар скупљао. 2005. године адаптиран је простор Виноградареве куће у ликовну галерију и од августа 2005. године у њој се налази стална поставка „Легат Николе Граовца”.